0
Iako se nova Alfa 159 (u trenutku pisanja ovog teksta) nije jos zvanicno ni pojavila u nasoj zemlji, odlucio sam da o ovom automobilu ipak napisem nesto vise. Zato ce ovaj tekst ici pod sekcijom TESTOVI, jer je ovo ipak naslednik vrlo bitnog automobila u segmentu srednje klase. Verujem da se svi secamo koliko nam je cudna, interesantna, pa cak i neverovatna delovala Alfina 156-ica kada se prvi put pojavila kao serijski automobil 1998. godine… Naravno, odmah potom je ponela laskavu titulu automobila godine u Evropi, sto je kao retko kad u istoriji ovog izbora bilo i vise nego ocekivano. Alfa 156 je bila ispred svoga vremena i to joj je kasnije donelo i izuzetne prodajne rezultate. Nazalost, Italijani su uspeli da uprskaju ovu -bajku- time sto se ovaj model pokazao kao ipak vrlo nepouzdan automobil, sto se lako moze videti po danasnjim cenama polovnih 156-ica. Ova poslednja recenica predstavlja zapravo i najvecu brigu svih potencijalnih kupaca nove 159-ke, jer se Alfa u poslednjih desetak godina pokazala kao izuzetno nepouzdan automobil za posedovati. Realno, da li poznajete nekoga ko stalno kupuje samo Alfe? Jednostavno, Italijani se tu ne mogu meriti sa Nemcima ili Japancima, ali toga su, naravno, svesni i celni ljudi u Alfa Romeu. Zato bi novi model 159 trebao da bude opsta prekretnica u novijoj istoriji Alfe. Prva i najvaznija stvar jeste angazman novog izvrsnog direktora Karl Heinz Kalbfell-a, kojeg smo odranije znali po angazmanu u BMW-u (zasluzan za citav projekat Rolls Royce Phantom). Ono sto je celnicima najbitnije jeste to da su dobili coveka koji ne voli neuspehe i koji ima izrazenu osobinu da sve zapocete stvari uspesno dovede i sprovede do samog kraja. Tako je njegovom zaslugom dalje -produbljena- kooperacija sa americkim General Motors-om i svim njegovim evropskim brendovima. Ta uska saradnja je druga vrlo bitna stvar za uspesnost nove Alfe 159 i buducih modela, jer su same osnove novog modela dosle upravo iz Amerike, odnosno Svedske (Saab) i Nemacke (Opel). Medjutim, ako mene pitate, Italijani bi rado pristali i na ponovljene, odlicne prodajne rezultate prethodne Alfe 156. Sta je onda kljuc uspeha tog automobila, kada se na kraju ipak ispostavilo da je relativno nepouzdan? Odgovor je i vise nego jednostavan i logican: dizajn! Iako Dizajn Alfe 156 je bio kljucni faktor zbog kojeg su se kupci odlucivali na kupovinu bas ovog modela. Ne jedini faktor, ali kljucni. Prvim pogledom na novu 159-ku, reklo bi se da se ona svojim dizajnerskim resenjima umnogome oslanja na svog prethodnika. To je donekle i istina, ali samo na prvi pogled. Jer, gledajuci uzivo novu Alfu 159 shvatamo da su Italijani otisli nekoliko koraka napred. Prvo, dimenzije. Automobil je u svim dimenzijama povecan i sada deluje vrlo, vrlo… ozbiljno. Duzina sada iznosi citavih 4,66 (22,5 cm vise nego Alfa 156), a sirina cak 1,83 metra (+ 8,5 cm)! Naravno i medjuosovinsko rastojanje je povecano za dobih desetak centimetara, pa je tako i unutrasnjost 159-ke mnogo prostranija. Ovako znacajno povecanje gabarita se moze logicki nadovezati na cinjenicu da je sada strategija Italijana promenjena. Dakle, druga stvar gde se vidi napredak jeste visi cilj i Alfina ostra pretnja vrlo ozbiljnim konkurentima u srednjoj klasi. Ne pricamo vise u Pezou, Renou, Tojoti, Mazdi itd. i njihovim modelima u srednjoj klasi (407, Laguna, Avensis i 6-ica, respektivno), vec se sada -gadja- nazovi premijum segment ove srednje klase trzista. To su svakako BMW serije 3, Audi A4, Mercedes C klase i mozda Jaguar X-type. Upravo ovde je velika razlika u koncepciji prethodne Alfe 156 i nove 159-ke. Dok je 156-ica bila zamisljena kao apsolutni novitet i osvezenje na tada pomalo ucmalom trzistu, danas nova Alfa 159 ide na cilj da se izbori za status -benchmark- modela u premijum srednjoj klasi. Veliko je pitanje da li ce to i uspeti, a u narednom tekstu cemo razmotriti neke od najvecih aduta Alfinog novog modela. Poceli smo, kao i uvek, od eksterijera. Vec smo rekli da je 159-ka sada mnogo ozbiljniji, za par brojeva veci automobil od 156-ice i da kao takva sada sasvim sigurno ulazi u klasu prostranijih modela srednje klase. Odstupanje od neozbiljnosti i nonsalantnosti prilikom dizajniranja ovog automobila se primecuje jednim, ali vrlo bitnim detaljem. Naime, zadnja vrata sada imaju standardnu rucicu za otvaranje, umesto one skrivene u C-stubu. Mnogi su to videli kao nedostatak, jer je upravo ovaj detalj bio glavni na prethodnoj 156-ici i do tada u tom segmentu nije bio vidjen u serijskoj proizvodnji. E sad, on je imao i svoju funkciju, a to je da 156-ica sto vise lici na coupé i samim tim da pojaca sportsku notu ovog modela. To nije slucaj sa Alfom 159. Novom modelu sada treba veca doza ozbiljnosti, pa je tako ovaj detalj izostavljen. A ostatak karoserije je zaista -ozbiljan-. Ovo je jedan od onih automobila koji uzivo izgledaju totalno drugacije (citaj: bolje) nego na slici. Pre svega zbog vrlo interesantnog, agresivnog ali i cudnog prednjeg dela. Gledajuci sa strane, deo automobila od prednje osovine ka napred deluje vrlo izduzeno iako on to nije. Takav efekat je zasluga vrlo oblog prednjeg branika (i svega sto on obuhvata), na koji se odozgo gotovo idealno nadovezuju prednje svetlosne grupe a lá Aston Martin Lagonda. Dva puta po tri okrugla fara, od kojih je srednji pokazivac pravca, u kombinaciji sa serijskim maglenkama deluju zaista ocaravajuce! Ravnim, uglastim linijama idemo ka zadnjem delu karoserije koja je, poredeci sa atraktivnim frontom, i vise nego konvencionalna. Ipak, gledajuci ostatak ovog modela stvarno ne moze a da se ne istakne utisak da je automobil zaista velik, posebno ako se ima u vidu koji je model nasledio. Dizajneri Alfinog dizajnerskog centra, vodjeni slavnim DJordjetom DJudjarom (Giorgietto Giugiaro), se nisu previse -igrali- sa slikom zadnjeg dela, ali 159-ku sigurno necete pomesati sa starom 156-icom. Pre mozda sa vecom 166-icom… Naravno, pozadi je primenjen klasican Alfin horizontalni stil, a ono sto je dobro svakako ne treba menjati. U snaznijim verzijama nove Alfe su prisutne i odvojene, duple cevke izduvnog sistema koje dalje upotpunjuju snaznu sliku ovog modela, kao i aluminijumski naplatci od 16 cola pa navise (fabricki do 18). Sve u svemu, koncepcija eksterijera Alfe 159 je sada mnogo ozbiljnija od prethodnika, na ciji se dizajn tek ponegde oslanja. Nista vise od toga….
Iako Koliko je cudna (ne)povezanost spoljasnjeg izgleda izmedju nove 159-ke i stare 156-ice, barem toliko je cudan i enterijer. Jer, opet bi na prvu loptu neko (to jest svako) rekao kako je to samo oplemenjena kopija 156-ice. Ali onda tu dolaze nepobitne cinjenice – potpuno novi materijali i sama mogucnost izbora razlicitih matrijala na komandnoj tabli i sedistima, zatim mnogo izrazeniji osecaj prostora kada se sedne na bilo koje sediste. A na kraju, kad po prvi put sednete za volan nove 159-ke – uopste Vam ni ne lici na Alfa Romeo! Vrlo su zbunjujuce okrugle forme prisutne… svuda. Samu prednju komandnu tablu nekako najbolje mogu uporediti sa starim Dodge Viper-om, bas zbog mnogo veceg prostora i sirine unutra, kao i zbog samih okruglih ventilacionih otvora i analognih pokazivaca. A onda pogledate iz nekog drugog ugla i shvatite kako centralna konzola ima vrlo agresivan i sportski -pad- nadole, i sad bas lici na italijanske sportske automobile, npr. Lamborghini. U svakom slucaju, reci cemo da je ovo ipak Alfina unutrasjnost, ali u odnosu na 156-icu znacajno poboljsana. Posebno raduju spomenuti materijali i sama zavrsna obrada koja je sada na vrlo visokom nivou. Mogucnost personalizacije enterijera je vrlo velika, a svi materijali – od najfinije koze pa do standardne krute plastike (koje je vrlo malo) su jednostavno sjajni. Ipak, trebalo bi izbeci kombinaciju sa komandnom tablom u bez boji, jer smetaju reflekcije koje ta svetla boja pravi na vetrobranskom staklu… Prednja sedista su standardna Alfina, medjutim za ovu priliku mozda malo uska. Ako kupujete snazniju verziju preporucio bih i doplatu za sportska sedista, cisto zbog drzanja tela prilikom ostrije voznje. Generalno, sedista su sasvim ok, kako prednja tako zadnja. Ono sto sam ipak ocekivao u vecoj meri jeste prostor na zadnjoj klupi. Imajuci u vidu koliko sam vec puta spominjao znacajno vecu karoseriju i vece medjuosovinsko rastojanje nove 159-ke u odnosu na 156-icu, ocekivalo se ipak da putnici pozadi dobiju malo vise mesta, pre svega za noge. Mislim, pogledajte samo fotografiju Alfe 159 slikanu sa strane. Stice se utisak da bi napred mogao stati i V12 agregat s obzirom na to koliko od ukupne duzine vozila uzima prostor do A-stuba, dok je kabina ipak povucena malo unazad. Naravno, Vi ne kupujete automobil da bi ste sedeli pozadi, tako da ovo ipak ne bi trebao da bude neki veci problem. Ako jeste, odaberite ipak novu Fiat Cromu ili Opel Signum… Reklo bi se da se to povecanje gabarita vozila najvise oseti napred, i to najvise u sirini. Vozac nove Alfe 159 moze biti vrlo visok ili debeljuskast, nije problem. Do pozicije za voznju se vrlo lako dolazi, mahom uz pomoc pomeranja volana i po visini i po dubini, kao i pomeranjem sedista po duzini i visini (uz doplatu i elektronskim putem, u 8 pravaca sa memorijom). Komande su vrlo ergonomski postavljene i lako dostupne, a na samoj centralnoj konzoli mozete naci i standardne komande audio uredjaja i klimatizacije. Kako su zvanicne specifikacije za zemlje EU vec izasle, poznato je da ce standard biti audio-uredjaj sa CD plejerom koji podrzava i MP3 muzicke formate, sa ukupno osam zvucnika, dok ce klimatizacija u nizem nivou opreme biti manuelna. Taj nizi nivo opremljenosti ce se zvati -PROGRESSION- i pored spomenutog sadrzace jos i elektro podizace stakala, elektricno stelovanje spoljasnjih retrovizora i kozom oblozen volan i rucicu menjaca. Standard za sve Alfe 159 jeste i kartica umesto kljuca, sa sve tasterom za startovanje i gasenje motora. Interesantno je da su se na upotrebu kartice opredelili ne zbog vece sigurnosti od kradje ili zbog lakseg startovanja automobila, vec iskljucivo zbog toga sto prilikom saobracajnih nezgoda kljuc u kontakt-bravi moze povrediti kolena vozaca. I posle kazu da Alfa ne mari o potrebama svojih kupaca…Takodje, spomenuti serijski/standardni paket opreme nudi i brojne stavke koje se direktno odnose na sigurnost putnika. Gotovo je izvesno da ce Alfa 159 uspeti da dobije maksimalnih 5 EURO-NCAP zvezdica, jer vec u serijskoj opremi poseduje sedam vazdusnih jastuka (prednje za vozaca i suvozaca; dva u prednjim sedistima sa obe strane, dve vazdusne zavese i jedan za kolena vozaca), ABS sa EBD-om i VDC (Vehicle Dynamic Control – sistem stabilnosti vozila), koji opet sa sobom donosi i Brake Assistent i sistem za pomoc pri startu na uzbrdici. Skuplja verzija -DISTINCTIVE- sadrzi tek uobicajeni set -gadget-a – senzor za kisu, tempomat, vece (17) aluminijumske felne i automatsku klimu sa dve zone. Opremljenost nove 159-ke je na vrlo visokom nivou, i na spisku bilo standardne bilo dodatne opreme cete sigurno naci sve sto Vam ikada bude zatrebalo. Dakle, Italijani se sve vise priblizavaju Nemcima u ovom pogledu, mada to i nije toliko cudno i karakteristicno je za sve italijanske marke u poslednjih nekoliko godina. Lista opcionala je vrlo dugacka, a izdvajaju se, recimo, bi-ksenonski farovi (650€), vazdusni jastuk za kolena suvozaca (160€), automatska klima sa tri zone (750, odnosno 350€), kozna sedista (1700€), BOSE® audio sistem sa devet zvucnika plus subwoofer (600€), alu-felne 18 inca (1300, odnosno 700€) itd. Ima tu jos dosta zanimljivih stvari, uglavnom tu je sve sta Vam god zatreba.
Iako Voznja u Alfi 159 je ocekivano na vrlo visokom nivou. Kombinacija ogibljenja koje je primenjeno na ovo modelu zaista idealno odgovara platformi, koja je inace posebno pravljena za 159-ku. Ova nova platforma je proizvod kooperativnog rada sa GM-on, to jest sa Saab-om i Opel-om. Dakle, podvozje nije pozajmljivano vec je radjeno specijalno za ovu Alfu i za sada se zna da ce biti primenjena i na serijskom modelu Alfa Brera. Uglavnom, voznja je i vise nego sigurna i precizna, mada je upravljanje u slabijim verzijama nekako previse lagano. A te slabije verzije su potpuno novi benzinac od 1,9 litara radne zapremine i 160 KS, kao i dizelas iste zapremine sa 120 KS. Odmah treba napomenuti da se dizelas nece isporucivati na trzista vecih evropskih zemalja, jer on zapravo nije ni dostojan da se nalazi u ovakvom automobilu. Benzinac je druga prica – potpuno je nov, naravno plod rada sa GM-om i oznake -JTS- (Jet Thrust Stoichiometric); dakle napusta se dosadasnja -Twin Spark- ideologija. Performanse NAJSLABIJEG benzinca u ponudi su: max brzina 212 km/h i ubrzanje od 0-100 km/h za 9,7 sekundi! Da podsetim samo da su benzinci Alfe 156 bili u rangu od 120-190 KS, i to je 1998. godine bilo i vise nego sjajno. Dakle, nije porasla samo karoserija… Drugi benzinac u ponudi je takodje cetvorocilindricni agregat, ovoga puta sa 2,2 litra i maksimalnih 185 KS. Ovo je jedan vrlo zanimljiv motor, vrlo slicnih performansi kao i najjaci agregat u ponudi. Najveci problem i najvecu razliku izmedju ovog i najjaceg predstavlja pogon na prednje tockove. OK, prednja vuca moze da se izbori sa tih 185 KS, ali sigurno ne toliko dobro kao pogon na sva cetiri tocka. Voznja u granicama maksimuma, bilo pravolinijska ili kroz sikane, nije toliko bezbedna i sigurna kao kod najsnaznijeg modela u ponudi. A to je naravno V6 od 3,2 litra i, za ovu priliku, cak 260 konjskih snaga! Napominjem da ne mesate/ne uporedjujete ovaj model sa aktuelnim 156 GTA, jer je ovo jos uvek standardna Alfa 159. 156-ica je na pocetku svoje prodaje takodje imala sestaka u ponudi – 2,5 V6 sa 190 KS. Danas je to spomenuti 3,2 V6 sa 260 KS. 156-ica je kasnije dobila spomenutu sportsku verziju GTA sa 250 KS. Tek cemo kasnije videti sta mozemo dobiti u novoj 159-ci… Za sada imamo vrlo zestoku alternativu buducoj sportskoj. Ali – zestok- je atribut koji cemo primeniti samo gledajuci papire. U voznji to bas i nije tako – necete odmah osetiti da ovaj automobil poseduje toliku snagu. Kao prvo, znacajno je tezi od ostalih modela, a tu je i spominjani pogon na sva cetiri tocka koji ga dodatno usporava. Nije previse agilan, ali ipak nudi daleko kvalitetniju i bolju voznju od svih ostalih u ponudi. 4WD pogon preuzet sa Crosswagon-a, oznake Q4, radi savrseno i obezbedjuje toliko sigurnu voznju da biste pozeleli da imate motor od barem 400 KS! Svakako je ovaj model (Alfa 159 3,2 V6 Q4) moja topla preporuka, iako je, naravno i logicno, najskuplji. Sa druge strane, ne smemo zaboraviti ni dizelase. Reklo bi se da je sa Apenina u poslednjih godinu dana krenula opsta ekspanzija izuzetno mocnih dizel-agregata. Svi se oni svode na dva osnovna bloka – onaj sa 1,9 i onaj veci sa 2,4 litra. Dalju razliku stvaraju uglavnom turbo-kompresori i kompjuteri, ali ipak ono sto bi finalnog kupca jedino trebalo da zanima jeste da su ovi motori – fenomenalni. Prvi od ova dva predstavlja 16-ventilsku varijantu onog dizel-agregata koji sam spomenuo na pocetku ovog pasusa i razvija danas vec standardnih 150 KS, uz velikih 320 Nm pri 2000 obrtaja u minuti. On je stedljiviji na otvorenom putu, ali ne i u urbanim sredinama od osmoventilskog 1,9 JTDM-a. Zanimljiviji deo price o dizelasima definitivno pripada petocilindricnom 2,4 JTDM. Za razliku od svojih konkurenata, ovaj agregat ima jedan cilindar manje ali i dosta snazniji kompresor koji nabija snagu na maksimalnih 200 KS! Isto kao i Golf GTI… mada cete verovatno biti brzi, sve uz gotovo 50% manju potrosnju goriva. Zaista je neverovatno da jedan dizel moze tako dobro da ide, sa posebno izrazenim medjuubrzanjima tamo negde od 80 do 120 km/h. Kasnije ce (sto je i logicno) i uz ovaj model kao opcija biti dostupan pogon na sva cetiri tocka Q4. Jos rec-dve o tom sistemu… Postoji nekoliko bitnih razlika izmedju standardnog 4WD i Alfinog Q4 – i jedan i drugi sistem su permanentni pogoni na sva cetiri tocka, ali Q4 ima centralni Torsen C diferencijal, koji elektronskim putem odredjuje koliku ce snagu prebaciti na prednje odnosno zadnje tockove u odredjenom trenutku. U pocetnom polozaju je podesen na idealnih 47/53% snage u korist zadnjih tockova, i taj odnos raspodele snage se dalje menja u toku voznje u zavisnosti od stila, potrebe, uslova… Vrlo korisna stvarcica za snaznije automobile. Ostao sam duzan jos i informaciju da ce svi motori koristiti sestobrzinsku manuelnu transmisiju, s tim sto ce snazniji modeli imati i opciju klasicnog automatika i -selespeed-a, sa takodje 6 brzina. Sada kad se vratimo za trenutak na pocetno izlaganje kako Alfa sa novom 159-kom -gadja- na trziste premijum srednje klase, na celu sa Mercedes-om, BMW-om i Audi-jem, moglo bi se doci do nekog opsteg stava/zakljucka. Ovaj automobil je definitivno dostojan te klase i uporedjivanja sa BMW-om serije 3, Mercedes C klasom i Audi-jem A4. Ono sto pak moze biti problem jeste to sto kupci nemaju -obicaj- da kupuju Alfu koja bi kvalitetom mogla da se nosi sa spomenutim triom. Zapravo, iz ove tacke gledista se ne bi moglo ni reci kako ce se Alfa 159 ponasati posle nekoliko godina eksploatacije. Ono sto za sada samo znamo jeste da je u ovaj automobil ulozeno dosta novca i dosta truda, povuceni su neki novi potezi, sklopljene neke nove saradnje i dovedeni neki novi ljudi koji bi svakako trebali biti neki Alfin garant za visoki kvalitet izrade modela 159. Prodaja Alfe 159 u Evropi pocinje ovih dana, dok se kod nas ocekuje pocetkom sledece godine. Sa pocetnom cenom od oko 26.000 evra cenovno definitivno izlazi iz ranga stare 156-ice, ali za to svakako i ima prava.
. Tezina auta jeste nesto visa, ali je u proseku premium segmenta. Opet i to je ispravljeno od 2008. godine, kad su sve verzije bile na dijeti i skinuto je cak 45kg. A sto se tice motora naravno izasao je 1750 tbi agregat koji je svakako najbolji izbor za ovaj auto, mada mene kopka sestak jakooooo 
.
.
Meni je čak i ružna.
