Jump to content


Photo

Alfa Romeo 33 Stradale


  • Please log in to reply
6 replies to this topic

#1 Gocy

Gocy

    Presidente

  • Administrator
  • 7,703 posts
  • Pol:Male
  • Lokacija:Naissus
  • Interesovanja:Alfa Romeo
  • Alfa model:Ex 33 1.7 IE '9o Ex 146 1.7 16V '97 166 2.o TS 'o2

Posted 08 December 2009 - 07:28 PM

Pomalo sam odlagao pisanje ove teme zbog trazenja podataka i dobrih tekstova o ovoj lepotici. Medjutim, nista sto vec nije receno i sto se ne moze naci i na srpskom.
Po meni najlepsi auto uz Ferrari 456.

Nastajanje alfe 33 Stradale je usko povezano sa modelima Tipo 33 o kojima me vec bilo reci u narednoj temi http://www.alfisti.r...p?showtopic=166

Serijska verzija trkackih modela "Tipo 33" je predstavljena Septembra 1967 godine u Torinu nazvana je "33 Stradale", sto u prevodu sa italijanskog znaci ulica-ulicna. Alfa 33 Stradale se proizvodila do 1971, a do tada je nazalost mnogih proizvedeno samo 18 primeraka. Za 4 primerka od 18 se veruje da su "ustupljeni" dizajnerskim kucama sa kojima je alfa saradjivala (Bertone, Pininfarina - 2 kom. i Italdizajn), za njihove studije i proucavanja.

Posted ImagePosted ImagePosted ImagePosted ImagePosted Image

Mali broj uradjenih primeraka ovog modela je uslovljen prilicno visokom cenom za to doba. Alfa je za cilj imala omogucavanje koriscenja tehnologije trkackih automobila sirokoj javnosti, ali je njena cena od 17 ooo dolara nasuprot ceni od skoro 3 ooo za prosecan auto zaista bila ogromna.

Posted ImagePosted ImagePosted Image

Dizajner je bio Franco Scaglione a proizvodnju je preuzela Carrozzeria Marazzi u blizini Milana. Iako su mnoga tehnicka resenja preuzeta sa trkackih verzija postoje razlike! Da bi auto bio upotrebljiv u svakodnevnim situacijama njegovo medjuosovinsko rastojanje je moralo biti povecano na 2350 mm. Auto je: 397o mm dug, 171o mm sirok i samo 991 mm visok, ukupne tezine 7oo kg zahvaljujuci aluminijumu koji je pokrivao cevasti okvir. Postoji verovanje da je 5oo kg tezine ali se to odnosi na trkacke varijante.
Za 33 Stradale postoji jos jedno verovanje, da je prvi serijski automobil sa vratima koja se otvaraju "na gore".

Posted ImagePosted ImagePosted Image

Carlo Chiti, o kome je vec pomalo bilo reci, je konstruisao osmocilindricni motor sa 23o KS, od 1995 kubika sa 78 mm precnika i 52,2 mm hodom klipa, sa 4 bobine, 16 svecica i 4 bregaste osovine a "crveno" se kretalo tek od 1o ooo obrtaja u minuti. Model je imao jos jedan presedan, u njemu je iskoriscem sestostepeni menjac dizajniran od strane Valerio Colotti-ja.

Posted ImagePosted ImagePosted Image

Ubrzanje od 0-60 mpH Stradale je postize za 5.5 sec a maksimalna brzina iznosi 260 km/h.

Posted ImagePosted ImagePosted ImagePosted ImagePosted Image

Neke slike ponekad, jednostavno govore puno vise od reci...

Edited by Gocy, 08 December 2009 - 07:29 PM.


#2 Achille Varzi

Achille Varzi
  • Alfista
  • 8 posts
  • Lokacija:Roma Italia

Posted 26 January 2013 - 11:46 PM

Cini mi se da je od svih automobila koji su rodjeni sa znakom Alfa Romea, upravo 33 Stradale, izveden u maestralnoj verziji Franca Scaglionea, onaj “pravi”, onaj koji najvise i najpotpunije pleni sva cula ljubitelja umetnosti pevedene na cetiri tocka. U vise anketa koje su trazile “najlepsi” automobil ikada napravljen, 33 Stradale je zauzeo prvo mesto, ispred Ferrari Californie 250 SWB, i Lamborghini Miure P400. Za automobil koji je napravljen u svega 18 primeraka (tacnije 13 u poznatoj verziji), to je rezultat koji govori sam za sebe. Imao sam nekoliko puta priliku da vidim i dodirnem rukom ovo remekdelo i zeleo bih da podelim sa ostalim Alfistima utiske koje 33 budi u svima koji joj se priblize.
Ovo je prica o tom neverovatnom automobilu.
Kada je 1960 na celo Alfa Romea, I.R.I. (apsolutni vecinski vlasnik tada drzavne fabrike Alfa Romeo), doveo Giuseppe Luraghia, vrsnog menadzera, pomalo levicarski nastrojenog i jednog od tvoraca italijanskog privrednog cuda u minulim godinama, fabrika, vec modernizovana i sa novim programom, prolazila je kroz jednu od svojih brojnih ekonomskih kriza. Luraghi, covek neosporne harizme i zaljubljen u sportsku proslost Alfe, odlucio je da vrati fabriku na svetske piste. U relativno kratkom periodu, odeljenje za razvoj i projekte u kome pod rukovodstvom Satte, rade Busso i Garcea, ostvaruje niz inicijalnih projekata koji za cilj imaju razvoj sportskih vozila sa znakom Alfe. 1963, novoformirana Autodelta ulazi u orbitu fabrike iz Portella i na stazi su ubrzo Giuliette, Giulie i TZ koje velikom brzinom vracaju snove svim italijanskim (i ne samo) zaljubljenicima autosporta. Luraghi uspeva da u Alfu vrati genijalnog Chitija i dajuci odresene ruke i prilicne fondove programu Autodelte, zapocinje Renesansu i Zlatno Doba u sportskoj istoriji milanske fabrike. Dovrsava se pista u Baloccu na kojoj Alfa moze da proverava postignuto, program zapocet '60 pod sifrom 105.33 koji treba da vrati marku u sampionat konstruktora u grupi 6, i iznad svega dominacija u ETCC sampionatu, sada su vec prioriteti cija realizacija ubrzo izdize Alfa Romeo u segmentu svetskih proizvodjaca sportskih i takmicarskih vozila. Chiti, koji je opsednut idejom da proizvede prototip u stanju da se odupre konkurenciji u grupi 6 (Porsche, Ferrari, Ford...) materijalizuje svoje ideje u konstukciji novog tipa sasije (probane na prototipu Scarabeo proizvedenom kod O.S.I.-ja) i istovremeno razvija V8 motor ciju je inicijalnu koncepciju dao Bussi, tako da je pocetkom '67, prvi prototip 33/2 vec realnost koja u svom debiju u hillclimb trci u Fléronu u Belgiji, u rukama Tea Zeccolija odnosi i svoju prvu pobedu. Cudo je rodjeno. Ovaj automobil malog motora (samo 2 litra) i neverovatno lak (580 kg) zahvaljujuci aerotehnologiji koja ga je stvarala, pokazuje u kom pravcu se krecu ideje velikog (u svakom pogledu) Carla Chitija. Kada bude prebolela svoje decije bolesti, Alfa Romeo 33 C (Competizione) uci ce (u svim svojim verzijama) na velika vrata istorije automobilskih trka. To je zaista srecno vreme i mozda pomalo i opijeni trijumfima koji se nizu, u Alfi odlucuju da takmicarskoj verziji 33 dodaju i “ulicnu” (Stradale) sestru koja ce biti dostupna malobrojnim (sto se kese tice) srecnicima. Sa svojom cenom od 9.750.000 lira (Ferrari je kostao prosecno 6.000.000) 33 Stradale sigurno nije bila namenjena siroj publici. I zaista, samo je 18 sasija isporuceno Autodelti i tek je 13 njih izvedeno u zavrsena vozila i prodato. Model, i pored svojih neverovatnih osobina, nije bio vozilo koje lako privlaci one koji mogu da za njega odrese kesu, a za one koji su ga bolno zeleli i odusevljavali se njegovim avandardnim konceptom, ostajao je samo pusti san. Kada je predstavljena na Salonu u Torinu 1967, svako drugo vozilo parkirano pored 33, izgledalo je kao traktor. U svakom svom detalju 33 Stradale je odavala svoje trkacko poreklo i obucena u svoju crvenu livreju koju je skrojio dizajner Franco Scaglione, vec poznat po svojim kreacijama koje su pre korisnog zahtevale lepotu od svega sto je stvarao. Ovaj tvrdoglavi i ponosni Toskanac kod koga je vazilo pravilo: Ili kako ja kazem ili nikako!, bio je odabran i branjen od strane Chitija, ne samo kao zemljak (obadvojica su iz Toskane), vec i zbog cinjenice da je Scaglione sve sto nije bilo neophodno za funkcionisanje automobila, jednostavno zanemarivao. Odluku da Alfin dvolitarski trkacki motor smesti u karoseriju coupea nizeg od metra, Scaglione je opravdao time sto je po njegovom misljenju, trebalo kreirati vozilo koje simbolizuje supremaciju tehnologije nad korisnoscu i luksuzom koji bi se ocekivali od proizvoda te cene. Sasija na kojoj je nastajala 33, je vec po sebi bila tehnolosko remekdelo u cijoj realizaciji je Chiti primenio sve svoje ogromno znanje steceno u Alfi, Ferrariju i ATS-u. U formi latinicnog slova H sa unazad pomerenom transverzom, sazdana od magnezijumske legure uoblicene u 18 cm siroke cevi sa prednjim mostom od legure koji je apsorbovao i prenosio na sasiju sile nezavisnog ovesa, i motorom gde su menjac (6-brzinski Valeria Colottija sa direktnim uklucivanjem), kvacilo i diferencijal bili deo integrisane strukture, automobil je prakticno bio torziono neutralan jednako kao i svako napredno trkacko vozilo. Cevi sasije su sadrzavale i rezervoar za gorivo tako da povecanje i smanjenje tezine usled potrosnje nisu menjali baricentar konstrukcije. Motor je za te, '60 godine, (bez trunke elektonike u danasnjem smislu), iz dva litra davao 270 DIN konjskih snaga i bio (zbog izdrzljivosti) “smiren” na “samo” 230 DIN konjskih snaga. Napajao se SPICA mehanickim ubrizgavanjem pod atmosferskim pritiskom, i u sustini, to je do danasnjeg dana jedan od specificno najsnaznijih motora bez obzira na samo dva ventila po cilindru. Okretao se bez napora do 10.000 obrtaja, (govorimo o automobilu koji je proizveden pre 46 godina) i sve ostalo, izgledalo je beskrajno zastarelo u odnosu na 33 Stradale! Da bi omogucio pristup volanu i uopste ulazak u cockpit, Scaglione se odlucio za vertikalno otvaranje vrata i dela krova istovremeno, iako je i u toj varijanti ulazak u kola zahtevao odredjene akrobatske sposobnosti, i iskljucivao nezniji pol ukoliko nije bio u pantalonama. Da bi obezbedio koliko-toliko prihvatljiv prostor u cockpitu dizajn je “razvukao” sasiju za sledecih 10 cm medjuosovinskog razmaka, ali je i tako unutrasnjost plasila sve koji su iole skloni klaustofobiji. Scaglione je u svojoj prvobitnoj verziji na sasiju 75033.001 smestio sinusoidnu kreaciju od Peralumana H35 koji je varirao od 0,8 do 1 mm debljine (i bio beskrajno osetljiv na svako pa i najsitnije “cukanje”) i na masku (to jest nos, jer maske u klasicnom smislu nije ni bilo) uglavio loze sa dva razdvojena fara. Kada je doslo i zasto je doslo do promene ovog resenja je tesko reci jer o tome ni Scaglione ni Chiti nisu ostavili podatke, ali je cinjenica da se vec na 75033.104, to jest cetvrtom automobilu koji je dovrsen, svetlosne loze svode na jedan far i (sto je razumljivo) otvori za hladjenje kocionog sistema i motora postaju veci i menjaju unekoliko oblik. Cinjenica je ustvari da ne postoje cak ni dva identicna primerka 33 Stradale, jer je svaki bio rucno uradjen i razlikovao se u detaljima od ostalih. Neka vrsta licnog automobilskog dizajna sto je savrseno islo uz cenu. Na putu, 33 je garantovala da stotku “razbija” za 5,6 sec, ali su tokom testa koji je '68 napravila “Autoitaliana” u dva ponovljena merenja imali rezultat od 4,9 sec. Brzina koja se isterivala u 6-oj je bila 260 km/h sto je unekoliko prevazilazilo potrebe u transportu te eventualne flase vina, jer u prtljaznik tesko da je moglo da se smesti ista drugo. Buka je nastajala tik iza vozaceve glave i nema svedocenja do kojih je granica sezala, ali je lako zamisliv efekat 8 cilindarskog cudovista koje istresa energiju direktno u usi vozaca. O eventualnom radiju dobri Scaglione nije verovatno nikada ni razmisljao, ali je usput izostavio i upaljac, pepeljaru i bilo sta sto je moglo da se tumaci kao spremiste za dokumente. Sama 33 bila je dovoljna propusnica za bilo sta. Ipak, kao da je neko prokletstvo pratilo ovaj dragulj na tockovima (9X13 napred i 11'5X13 nazad tek da budu primetne), i cak ni tih 18 planiranih nije naslo svoje vlasnike u godinama proizvodnje. Kada je recimo, Ferrari najavio svoj 288, cela serija od 990 automobila je bila prodata mnogo pre nego sto je prvi primerak bio zavrsen. I to po ceni koja nije bila sramezljiva. 33 Stradale, ostala je na svojih 13 primeraka koji tek danas u histeriju bacaju kolekcionare sirom planete. 5 neizvedenih sasija sa motorima i pratecom mehanikom, Autodelta je prepustila kreatorima mode u svetu karoserija, i tako su Bertone (Carabo 1968, i Navajo 1976), Giugiaro (Iguana 1968) i Pininfarina (P33 Roadster Cuneo 1968 i P33 Coupe 1969) okusali srecu i znanje sa 33 Stradale konceptima. Po mom skromnom misljenju, rezultat je cistih 5:0 za Scaglionea a uz Navajo (poslednji iz serije kreacija) ide i pitanje kako je jedan tako znacajan dizajn studio uspeo da od vrhunskog materijala nacini tako ruzan automobil. U svakom slucaju 33 Stradale je upamcen kao jedan od navise sanjanih automobila u istoriji, kao eksponat koji i danas okuplja neverovatan broj znatizeljnih gde god da bude izlozen i sigurno kao jedan od najskupljih objekata koji kolekcionari danas razmenjuju uz cenu od vise miliona Eura ili Dolara, svejedno. Kada vas put nanese u Arese, u muzej Alfa Romea (ako prezivi Marcchioneove kombinacije) mozete da osmotrite obe verzije 33 Stradale koje je osmislio Scaglione, kao i svih pet concept kreacija koje zatvaraju magicni broj od 18 ikada napravljenih 33 Stradale. Za kraj jedan kuriozitet; kada je proizveden 13ti primerak i kada je zaveden kao 75033.113, da bi izbegli (ma otkud praznoverje u Italiji) “srecni” broj 13, u knjige su taj, poslednji primerak, za svaki slucaj zaveli kao 75033.133. Ne zna se nikada!

Evo su obadve verzije koje je uradio Scaglione. Attached File  33 cockpit.jpg   367.43KB   4 downloadsAttached File  33 cockpit 2.jpg   203.76KB   5 downloadsAttached File  33 I back.jpg   131.1KB   4 downloadsAttached File  33 I front.jpg   122.83KB   4 downloadsAttached File  33 I gullwing.jpg   172.78KB   4 downloads

U nastavku dodajem drugu verziju (od uploaded fotografija, crni cockpit je iz nje) jer nisam uspeo da ih sve smestim u post.

Zao mi je ali post odbija da primi ostale fotografije!

Attached Files



#3 magic33

magic33
  • Alfista
  • 2,496 posts
  • Pol:Not Telling

Posted 27 January 2013 - 12:05 AM

:ok: Odličan tekst! :arflag:
Kad smo već kod Scaglionea,dobio sam mail od kolega iz Alfa Blue Team iz Milana,koji su pokrenuli inicijativu da jedna od ulica u Torinu nosi njegovo ime.

[font='Lucida Grande', ', ', 'Trebuchet MS', ', Helvetica, Arial, sans-serif} ']Potrebno je na mail: street4scaglione@gmail.com poslati osnovne podatke: ime, prezime i adresu. Zahtev sa spiskom svih Alfista koji su podržali akciju će upravi grada Torina predati Scaglione-ova ćerka. U prilogu se nalazi izvorni zahtev:



Caro Alfista,

il nome di Franco Scaglione è strettamente legato a delle grandi Alfa Romeo.

Nessun Alfista può dimenticare che dalla matita di questo designer scaturirono modelli come la 33 stradale, la Giulietta SS e le futuristiche BAT.

Franco Scaglione merita di essere ricordato come, purtroppo, non lo fu negli ultimi anni della sua vita.

Nel giugno del 2013 ricorrono i vent’anni dalla sua scomparsa e la figlia Giovanna mi ha chiesto di aiutarla a fare in modo che la città di Torino, dove ha speso i suoi anni di attività, lo ricordi intitolandogli una strada.

Credo che sia un atto di doverosa memoria per colui che, con il suo ingegno, ha creato capolavori Alfa Romeo, e non solo.

Vorrei poter mandare un lungo elenco di amici (con nome, cognome e indirizzo completo) all’Amministrazione del Comune di Torino perché Giovanna lo possa consegnare a supporto di questa bella iniziativa.

Se anche tu sei d’accordo, grazie se risponderai con i tuoi dati, sostenendo questo progetto e non solo ma diffonderai ad altri amici Alfisti questa mia mail.

Con viva cordialità.

Gippo Salvetti

Presidente Alfa Blue Team, Milano

***********************************************************************

Dear Alfista, the name of Franco Scaglione is very close to the important cars like the Alfa Romeo 33 Stradale, the Giulietta SS and futuristic BAT. Franco Scaglione deserves to be remembered as, unfortunately, it was not in the last years of his life. In June of 2013 will be the twentieth anniversary of his death and his daughter Giovanna asked me to help her because the city of Turin, where he spent his years of creativity, memories Scaglione giving his name to a street. I think it's a fair way to remember who have created masterpieces Alfa Romeo, and more. To support this great initiative I would like to send to Giovanna a long list of friends (name and address) so that she can give this list to the Administration of the City of Turin and, if you agree, I thank you if you answer with your data, and you send this my mail to other Alfisti.

Yours sincerely.

Gippo Salvetti

Alfa Blue Team President, Milan



Nome/Surname:

Cognome/Name:

Indirizzo/Address:

Città/Town:

CAP/Postal Code:

Stato/Country:
[/font]


Možda sam trebao otvoriti posebnu temu,neka moderatori odluče o tome,fino se nadovezuje na prethodni post

Edited by magic33, 27 January 2013 - 12:05 AM.


#4 Gocy

Gocy

    Presidente

  • Administrator
  • 7,703 posts
  • Pol:Male
  • Lokacija:Naissus
  • Interesovanja:Alfa Romeo
  • Alfa model:Ex 33 1.7 IE '9o Ex 146 1.7 16V '97 166 2.o TS 'o2

Posted 27 January 2013 - 04:47 AM

Inicijativa je krenula jos prosle godine i dobila je nasu podrsku na FB profilu.


Spojio sam teme, nadam se da nije problem.

#5 siki

siki
  • Alfista
  • 1,573 posts
  • Pol:Male

Posted 18 February 2013 - 10:29 PM

Posted Image

#6 Gocy

Gocy

    Presidente

  • Administrator
  • 7,703 posts
  • Pol:Male
  • Lokacija:Naissus
  • Interesovanja:Alfa Romeo
  • Alfa model:Ex 33 1.7 IE '9o Ex 146 1.7 16V '97 166 2.o TS 'o2

Posted 19 February 2013 - 10:17 AM

http://www.alfisti.r...p?showtopic=971

Ne mesaj babe i zabe ;)

#7 magic33

magic33
  • Alfista
  • 2,496 posts
  • Pol:Not Telling

Posted 01 August 2013 - 07:12 PM

Jul
29
Alfa Romeo 33 Stradale

Kategorija: Alfa Romeo, Bud3 101 | | Nema komentara »
Posted ImageZa razliku od nekih drugih egzotičnih automobila sličnog pedigrea, kod kojih je istorija perfektno dokumentovana, priča o Alfi 33 Stradale je prepuna rupa i praznih mesta koje niko do sada nije uspeo da popuni. U odnosu na druge slične modele iz perioda, kod kojih nema mesta sumnji u vezi sa brojem proizvedenih primeraka, originalnih vlasnika ili cene, kod Alfe je sve to obavijeno velom tajne, što je čini još interesantnijom i neverovatnijom pojavom na automobilskoj sceni.
Posted ImageBrojne pretpostavke na kojima se priča o ovom modelu zasniva čine Alfu 33 Stradale jednom od najvećih misterija u stogodišnjoj istoriji Alfa Romea kao brenda. Doduše, ovakvom statusu su dosta doprineli malobrojni vlasnici koji jako retko pokazuju ovaj model u javnosti i to samo na najekskluzivnijim svetskim izložbama, ali i sama fabrika, koja je do sad bila veoma škrta sa informacijama vezanim za 33 Stradale. Da nije interneta, video-klipova i slika ovog automobila, moglo bi se pomisliti da je ova Alfa samo „mitsko biće“, dizajnerska studija i prototip izgubljen u hodnicima vremena. Ipak, reč je modelu koji je, doduše kratko, bio sastavni deo Alfinog portfolija i koji se uredno mogao kupiti…

Godine 1961. Carlo Chiti (eks-Ferrarijev inženjer) i Ludvico Chizzola (diler Alfa Romea) osnovali su firmu pod nazivom Autodelta SpA u mestu Felleto Umbreto, blizu Udina. Ideja koja je povezala ove ljude je bila priprema modela Alfa Romea za trke, kao i proizvodnja specijalizovane opreme i komponenti. Sama reputacija koju su uživali i rezultati koji su postignuti na takmičenjima nižeg ranga, ubrzo su privukli pažnju uprave Alfa Romea.

Samo dve godine kasnije, u proleće 1963, Autodelta SpA ulazi pod okrilje Alfa Romea i postaje oficijelno fabričko trkačko odeljenje. Ogromni uspesi koje je Alfa kroz Autodeltu postigla sa Giulietom GTA, Giuliom TZ 1 i TZ 2 predstavljaju legendarni period u istoriji Alfa Romea koji ne treba posebno opisivati. Ipak, za Autodeltu i Alfa Romeo, dominacija u tim klasama nije bila dovoljna.
Posted ImageTokom 1964. godine, Chiti je uspeo da ubedi bord Alfa Romea da je potencijal Autodelte mnogo veći i da je potrebno razviti poseban projekat trkačkog automobila sa kojim bi Alfa učestvovala u prvoj ligi tadašnjeg automobilskog sporta, svetskom šampionatu sportskih automobila i Le Mans-u. Imajući u vidu količinu talentovanih ljudi koje je Autodelta okupljala i entuzijazam koji je vladao nakon pobeda, ne treba da čudi da je prvi prototip postavljen na točkove već 1965. godine, a ceo projekat je dobio i oficijelno ime – Tipo 33.

Chitijeva reputacija naprednog inženjera i Alfina finansijska podrška garantovale su da će Tipo 33 biti posebno interesantan projekat i Autodelta se potrudila da ovo obećanje ispuni. Novi trkač je bio stvoren prema najmodernijim koncepcijskim i tehničkim standardima tog doba. Tu se prvenstveno misli na cevastu šasiju kod koje je centralni deo bio od aluminijuma dok su prednji i zadnji elementi bili od magnezijuma. Takođe, komponente vešanja (dvostruka trouglasta ramena na obe osovine) bile su od aluminijuma, dok je ceo automobil bio prekriven tankom karoserijom od istog materijala. Motor je postavljen centralno, dok je transaxle menjač bio montiran iznad zadnje osovine.

U doba kad su drumska vozila imala četiri, a najskuplji sportski modeli pet brzina, Tipo 33 je imao menjač sa šest stepeni prenosa, što je za ono vreme bilo neverovatno. Ceo sklop je delo Valerio Colottija, još jednog bivšeg Ferrarijevog inženjera.

Ipak, najbolji deo Tipa 33 nije bila odlična konstrukcija, napredna koncepcija ni elegantna aluminijumska karoserija; „pièce de résistance“ ovog automobila je bio fantastični V8 motor.
Posted ImageReč je o jedinstvenom agregatu, koji svojim karakteristikama i filigranskom izradom predstavlja unikat u automobilizmu i pokazuje sav genij Chitija i njegovog tima. Naime, ovaj motor nije imao nikakve veze sa bilo kojim Alfinim serijskim motorom i reč je o potpuno novom projektu.

Pošto je od samog starta cilj bio stvaranje trkačkog agregata, Carlo se logično odlučio za aluminijum i V8 konstrukciju sa uglom cilindara od 90 stepeni. Konvencionalna konstruktorska teorija nalaže da, prilikom projektovanja motora, prečnik i hod klipa budu istih ili približnih vrednosti. Time se dobija balans između obrtaja (snage) i obrtnog momenta, a ceo sklop čini lakšim za upotrebu u normalnim uslovima. Autodeltin tim, na čelu sa Chitijem, svesno je prekršio ovo pravilo stvorivši blok kod kog je prečnik cilindra bio 78 mm, a hod samo 52,2 mm. Time je dobijen motor predodređen za visoke obrtaje i trkačku upotrebu, ali sa problematičnim uličnim manirima.

Ipak, tu nije bio kraj Autodeltinoj čaroliji i na red je došlo Spica ubrizgavanje, specijalne aluminijumske glave, četiri bregaste osovine sa čak četiri bobine i 16 svećica (twin spark). Interesantno, i pored tako naprednih glava motora, i dalje je zadržan layout sa 2 ventila po cilindru.

U standardnoj (uličnoj) verziji, limitator obrtaja postavljen je na 10.000 rpm, a motor je razvijao 270 KS u trkačkoj i 230 KS u Stradale varijanti (ako vam ove cifre ne zvuče impresivno, setite se da je u pitanju 1966. godina i da je sve ovo izvučeno iz atmosferskog motora od dve litre, bez ikakve elektronike i modernih materijala!).
Posted ImageBez obzira na potpuno trkačku konstrukciju i pogon Tipa 33, Alfa Romeo je od samog početka planirao i drumsku verziju. Iako se moglo pretpostaviti da će transformacija iz rasnog trkača u putnički automobil ići teško, Alfa je želela da kasnijom prodajom „civilne“ verzije malo umekša velike troškove razvoja trkačkog modela. Carlo Chiti je takođe želeo da vidi svoje remek-delo i na ulicama, pa se do konačne odluke o produkciji Stradale modela došlo lako i brzo. Međutim, ovoj slagalici je falio još jedan bitan deo – karoserija.

U to, zlatno doba italijanskih karoserista, svi dizajnerski studiji su bili prezauzeti, a kapaciteti za proizvodnju skoro popunjeni, pa se stoga Chiti setio Franco Scaglionea, jednog od najtalentovanijih italijanskih dizajnera, koji je baš u tom periodu bio bez angažmana. Alfin upravni odbor je pozdravio ovu odluku, jer je Scaglione tokom 50-ih, radeći u Bertoneu, zadužio Alfa Romeo sa nekoliko veoma uspešnih, što produkcijskih, što koncept-modela, koji su svi redom postali klasici. Verovatno niste znali da je upravo Scaglione stajao iza prelepe Alfe 2000 Sportiva, popularne Giuliette Sprint i iza svih Alfa Romeo B.A.T. prototipova koji i dan-danas zaokupljuju maštu poštovalaca industrijskog dizajna i automobilske estetike. Umetniku takve reputacije, a Scaglione je to zaista i bio, Autodelta i Alfa su dale odrešene ruke. Franco Scaglione je momentalno prionuo na posao i projekat 33 Stradale.
Posted ImageCeo projekat je bio završen sredinom 1967, dok je svetska premijera održana na Salonu automobila u Torinu, na jesen te godine. Posle šoka koji je publika doživela godinu dana ranije sa predstavljanjem Lamborghini Miure, fantastično agresivnog, ali elegantnog dizajna i koncepcije (koji je u tom momentu proglašen najmodernijom i najlepšom dizajnerskom kreacijom, a čiju je estetiku potpisao studio Bertone), prizor Alfe 33 Stradale je bio već previše, i bez obzira na ostale premijere te godine, niska, crvena i neverovatno sexy Alfa sa svojim uzbudljivim linijama i dinamičnim proporcijama bila je ubedljiva zvezda salona.

Izuzetan dizajn i pojavu ovog automobila pratile su i takve performanse, a trkački geni koje je 33 Stradale posedovala katapultirali su ovaj automobil od 0 do 100 km/h za 5,2–5,5 sekundi, dok je maksimalna brzina bila oko 260–280 km/h. Uz težinu od samo 700 kg i trkačko vešanje i konstrukciju, dinamika i stabilnost ovog automobila bile su na najvišem nivou. Alfa Romeo i Autodelta su bili prezadovoljni postignutim, kako onim što im je automobil pokazao na test-stazi, tako i reakcijom publike. Performanse koje je 33 Stradale imala bile su u samom vrhu tadašnjih italijanskih (samim tim i svetskih) sportskih automobila, što je veliki uspeh, pogovo ako se ima u vidu da je 33 Stradale imala duplo manji motor i snagu od svih konkurenata. Imajući sve to u vidu, uprava Alfa Romea je bila optimistična oko prodaje i predvidela je da prva serija 33 Stradale bude napravljena u 50 primeraka, a da automobil bude Alfin odgovor na Ferrari Dino.
Posted ImageSkoncentrisani na vrhunsku tehnologiju, materijale, pogon i karoseriju, Autodelta i Alfa su potpuno zaboravile na troškove, tj. na cenu koju automobil ovakvih karakteristika, ručne izrade i pedigrea mora da ima. Kada je prodaja oficijelno počela, u januaru 1968. godine, Alfa Romeo 33 Stradale je proglašen za najskuplji automobil na svetu i shodno tome, kupci su bili jako retki, na užas i razočaranje uprave kompanije. Naime, da biste kupili Alfa Romeo 33 Stradale 1968. godine, trebalo vam je tačno 9.750.000 lira. S obzirom na to da lire već dugo nisu u upotrebi, treba reći da je prosečna godišnja plata u Italiji tih godina bila 150.000 lira, što znači da je prosečan italijanski radnik trebalo da radi tačno 65 godina da bi zaradio za jednu Alfu 33 Stradale. Osim toga, 33 Stradale je bila skuplja od svih ostalih sportskih automobila iz perioda i koštala je više od Miure, a čak duplo više od Ferrari Dina, koji joj je, navodno, bio konkurent. Osim abnormalne cene, problem je bio i u suštini samog automobila, jer je 33 Stradale bila neskriveni trkački bolid, skučenog enterijera, nikakve upotrebljivosti u realnim uslovima, koji je bio i zahtevan za vožnju jer je snagu i obrtni moment isporučivao pri samom vrhu obrtaja. Alfa je, sredinom 1968. godine, postala svesna da tržištu nudi užasno skup i realno neupotrebljiv automobil, i da je ceo projekat osuđen na propast. Vanvremenska lepota karoserije, ekskluzivnost i prestiž ovog modela jesu bili olakšavajuće okolnosti, ali ipak nedovoljne da spasu 33 Stradale sigurnog prekida proizvodnje i ostvare plan od 50 napravljenih primeraka. Pored svega, Alfa Romeo ipak nije uživao reputaciju Ferrarija ili Maseratija da bi abnormalna cena bila prihvatljiva. Kraj je došao u martu 1969. godine, kada je poslednja karoserija izašla iz postrojenja Carrozzerie Marazzi, firme koja je bila unajmljena da proizvodi Scaglioneovo remek-delo.
Posted ImageI pored toga što je proizvodnja 33 Stradale ubrzo prekinuta, Alfa Romeo se preorijentisao na drugi projekat sportskog automobila i Autodelta je prebačena na pripremu V8 motora (derivata postojećeg 2.0 V8) koji će se ugrađivati u Montreal, čija je proizvodnja počela 1970. godine. Ipak, za dizajn ovog automobila nisu korišćene usluge Franco Scaglionea, nego se Alfa okrenula Bertoneu od koga je dobila lep, ali neoriginalan dizajn. To je bio veliki faul prema Scaglioneu, koji je dobar deo svoje karijere proveo crtajući Alfe, i verovatno jedan od razloga zbog kojih se povukao u obskurnost i prevremenu penziju.
Posted ImageIako je tržišni život Alfe 33 Stradale trajao samo malo više od godinu dana, uticaj ovog automobila i kontroverze koje ga prate traju do danas. Za početak, najveća misterija je koliko je zaista napravljeno Alfi 33 Stradale i najčešći podatak koji kruži internetom i specijalizovanom štampom je 18 primeraka. Međutim, odmah moramo reći da ova brojka nije tačna i predstavlja informaciju koja je izvučena iz konteksta i šire priče o produkciji ovog modela. Naime, Autodelta je 33 Stradale dala posebne brojeve šasije koji svi počinju sa oznakom 750.33. Prototip je imao oznaku 750.33.01 (nalazi se u Japanu), dok je prvi produkcijski primerak imao broj šasije 750.33.101 pa sve do broja 750.33.118. Ipak, iako ovo sugeriše da je napravljeno 18 primeraka, to se nije desilo. Naime, 5 šasija (#108,#109,#115,#116,#117) nikad nije dobilo Scaglione karoseriju nego su date raznim dizajnerskim kućama koje su na osnovu njih napravile koncept-vozila za sajmove automobila. To su Pinifarina P33, Alfa Romeo Iguana, Alfa Romeo 33.2, Alfa Romeo Carabo i Alfa Romeo Navajo. Pored toga, šasija broj 750.33.113 je, na izričit zahtev sujevernog vlasnika, preimenovana u 750.33.133, unoseći zabunu u brojanje. Takođe, najmanje jedna šasija (#114) je odmah po kupovini prepravljena u trkački auto koji je imao malo veze sa 33 Stradale. Isto tako, za tri šasije (#110,#112,#118) ne postoje nikakvi podaci i veruje se da nisu nikad ni napravljene. Na sve to dolazi i šasija broj 105.33.12 koja je fabrička replika napravljena početkom 70-ih i to na bazi Giulie, i koja se nalazi u Alfinom fabričkom muzeju. Iako Alfa tvrdi da se u njihovom posedu nalaze dva primerka 33 Stradale (replika i original), poznavaoci tvrde da fabrika poseduje samo repliku. Bitna informacija za sve one koji žele da se upuste u prepoznavanje primeraka je da su postojale dve serije ovog modela. Prva je imala duple farove koji su išli do same donje ivice karoserije, dok je druga imala samo dva fara i velike bočne otvore za hlađenje.

Da stvar bude gora, svi ljudi uključeni u projekat imaju svoje verzije. Bruno Bonini, test-vozač, navodi da je samo 6 automobila „krstio“ na stazi pre isporuke kupcima. Ljudi bliski Alfinom arhivu navode da postoji 11 primeraka, ali uključuju i prototipove sa sajmova, što indirektno potvrđuje Boninijevu priču. Najoptimističniji je Luigi Fusi, poznati istoričar Alfa Romea, koji navodi serijske brojeve za čak 25 šasija, ali možemo biti sasvim sigurni da to nije tačno. Ako bismo hteli da, nakon svih iznesenih tvrdnji, presudimo o tačnom broju primeraka, mogli bismo reći da je realna cifra od nekih osam komada, ne računajući prototip, koncept-vozila i fabričku repliku. Naravno, zahvaljujući latinskoj neozbiljnosti, nonšalanciji i frivolnosti, moguće je da nismo u pravu (ali smo sigurno blizu) i ne vidimo ko bi mogao da demantuje.
Posted ImagePored misterije koja okružuje produkciju i tačan broj napravljenih primeraka, i spisak vlasnika se nalazi u „zoni sumraka“. Naime, tržište za 33 Stradale je bilo veoma ograničeno, pa i pored izuzetne situiranosti potencijalnih klijenata, vlasnici su morali da budu spremni na trkački auto koji, praktično, ne može da se vozi na ulici, a čak ne može ni da se zaključa, jer je neko u Carrozzerie Marazzi shvatio da 33 Stradale nikad neće prenoćiti na ulici u sumnjivom delu grada, pa nije ni ugradio bravu na „lambo“ vrata. Zbog toga su kupci Alfe 33 Stradale bili prebogati pojedinci istančanog ukusa ili dobrostojeći trkački timovi (Scuderie) koji su mislili da će kupovinom Stradale verzije dobiti automobil koji uz minimalne prepravke nudi isto što i trkačka varijanta Tipo 33. Ipak, par imena je poznato i prvi kupac 33 Stradale je bio bogati američki amaterski trkač Henry Wessels III, zatim njegov nemački kolega, Anton Fischhaber, čiji je primerak kasnije završio u čuvenoj Rosso-Bianco kolekciji. Spominje se i grof Corrado Augusta (iz MV Augusta familije) ali i čuveni kolekcionar, iranski šah Muhamed Reza Pahlavi. Prema legendi, primerak koji je pripadao šahu je jedna od onih šasija o kojima ne postoje nikakve informacije, ali isto tako, nema nijednog dokaza koji bi potvrdio da mu je ova Alfa ikada isporučena, da je bila u garaži njegove palate u Teheranu ili u nekom od njegovih evropskih letnjikovaca. Međutim, sve je moguće…
Posted ImagePosle svega rečenog i onoga što smo ostavili vašoj mašti na volju, možda bi trebalo objasniti gde je mesto 33 Stradale u istoriji automobilizma. Za početak treba naglasiti da je Alfa Romeo 33 Stradale automobil koji je nastao u vreme kad je svet bio velik, kad je svašta bilo moguće, a kreativni ljudi nisu bili sputani računicama, ekološkim i sigurnosnim standardima. Zbog toga je ovaj automobil toliko različit, poseban i lep, jer je produkt čiste ideje, strasti i ideala brzine, a ne želje za zaradom ili popunjavanjem tržišnog segmenta. Iz današnje perspektive, njegove mane nisu bitne, jer ne utiču na imidž koji ovaj automobil ima i na misteriju koja ga decenijama prati. Zbog toga ne treba da čudi da je 33 Stradale velika inspiracija i dan-danas, decenijama nakon što je nestala sa scene i preselila se u automobilski underground. Alfa Romeo danas priziva stare Scaglioneove linije i proporcije modelima 8 i 4C ali ne uspeva da prizove i taj duh inovacije. Verovatno zbog toga što Alfa Romeo više nije ona fabrika koja je bila pre skoro 50 godina, više nema umetnika kao što su Carlo Chiti i Franco Scaglione, a današnji prebogati bliskoistočni despoti preferiraju terence sa flat screen televizorima u naslonima za glavu. Zato nam je i potrebna Alfa 33 Stradale, da nas podseti da ideali brzine i prestiža ne žive na mekanim kožnim sedištima sa ugrađenim masažerom i grejačima, nego na tvrdim trkačkim kadicama sa vrištećim motorom iza potiljka.

Autor: Vukašin Herbez
Originalni tekst: Stility.com


http://www.bud3.net/...eo-33-stradale/

Fantastičan text o fantastičnom parčetu metala




0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users

Dobrodošao u našu zajednicu Alfista Srbije!

 

 

 

 

Da bi iskoristili sve mogućnosti foruma ULOGUJTE SE ili ukoliko niste obavite REGISTRACIJU!

 

 

 

 

ALFISTI SRBIJE
Alfa Romeo Klub